ЦИРОЗА ЈЕТРЕ

Цироза јетре је хронична болест код које оштећење ћелија јетре изазива инфламацију, некрозу и активацију звездастих ћелија што доводи до инсуфицијенције јетре и / или малигног тумора.

Епидемиологија:

-Доминантан узраст 40-50 година

-Доминантан пол: чешће оболевају мушкарци, али жене алкохоличарке више пате од цирозе

Фактори ризика: Алкохолизам, интравенска наркоманија, злоупотреба лекова, гојазност, трансфузија крви, генетика.

Етиологија:

- Хронични хепатитис ( 26%)

- Алкохолизам ( 21%)

- Хептатитис Ц уз алкохолну болест јетре ( 15%)

- Неалкохолни стеатохепатитис/гојазност ( 10%)

- Хепатитис Б + хепатитис Д

- Аутоимуне болести

- Инфективни , метаболички , генетички узроци

- Злоупотреба лекова

Дијагноза се поставља добро узетом анамнезом са освртом на постојање фактора ризика (алкохолизам, вирусни хепатитис, аутоимуне болести, позитивна породична анамнеза за примарне малигнитете јетре), на основу симптома , физикалног налаза , лабораторијских и дијагностичких процедура.

Најчешћи симтпоми који се могу јавити су општа слабост, малаксалост, умор, анорексија, бол у пределу десног ребарног лука, промена боје столице и урина, оток стомака, крвни подливи, крварења из једњака, промена боје коже и свраб коже.

Дијагностички тестови обухватају лабораторијске анализе са освртом на ензиме јетре, коагулациони статус, испитивање синтетске функције јетре, испитiвање вирусне етиологије, праћење нивоа других маркера који могу указати на постојање аутоимуне или малигне етиологије. Поред основних лабораторијских парамтера, за дијагнозу се користе и различите врсте визуализационе дијагностике, попут ултразвука стомака, магентне резонанце, скенера абдомена, ендоскопске методе итд. Терапија je комплексна, зависи од узрочника, постојања фактора ризика и стадијума болести.

Компликације болести: асцит, инфекције, енцефалопатија (измeњен ментални статус) ,крварење из гастроинтестиналног тракта, акутно попуштање јетре, крварења коже и слузокожe и друго.

Прогноза болести: Пре постављања дијагнозе, болест је била асимптоматска 5-20 година. Од момента прве појаве компликација , смртни исход се очекује унутар 5 година, уколико се не уради трансплантација јетре. Код 5% пацијената се развије хепатоцелуларни карцином на годишњем нивоу, код 50% особа са цирозом у наредних 10 година ће се развити асцитес, стопа преживљавања тада је 50 %, акутно крварење из варикса једњака је најчешћа смртоносна компликација са стопом смртности од 30%. Просечна дужина преживљавања од почетка декомпензације је 1,5 година. Континуирана нега подразумева редовне контроле код стабилних пацијената, саветује се да пацијетни на сваких 6-12 месеци контролишу ензиме јетре, тромбоците, коагулациони статус , ултразвучна контрола. Храна богатија протеинима, повећан унос дијететских влакана, мултивитамински препарати ( без гвожђа ), смањен унос соли се саветује поготово код људи са асцитом и едемом, препоручује се унос мање од 2 гр соли.

Битна је едукација како пацијента тако и чланова породице у којим ситуацијама треба да затраже хитну интервенцију ( поремећен ментални статус, појава црне столице, повраћање свеже крви или црног повраћајног садржаја). Указати пацијетну на значај апстиненције од акохола, конзумирања цигарета, наркотика, потребан је мултидисциплинарни приступ у лечењу пацијената од болести зависности. Имунизације против хепатитиса А и Б, уз мере превенције за трансмисију хепатитиса Ц.

Текст на основу извора припремила др Андреа Бискуповић, клинички лекар Интерног одељења, одсек гастроенетрологије.

Извор: Брзи клинички водич, уредник Франк Ј. Домино