1 2 3 4 5

Вести



ДЕЛИРИЈУМ

Делиријум је акутно настало стање конфузности са флуктуирајућим током, коме су посебно склоне старије особе са когнитивним оштећењем, а у коме доминира поремећај пажње.
Иако се ради најчежће о транзиторном (пролазном) поремећају трајања од неколико дана до две недеље (код старијих особа и дуже), делиријум може бити праћен и високом смртношћу (до 25%). Према томе, делиријум захтева хитно збрињавање болесника.

Клиничка слика: Болесник је дезоријентисан у времену и простору, док је алопсихичка оријентација углавном очувана.
За делиријум је карактеристичан неконтолисан проток мисли и идеја, што значајно утиче на испољавање конфузности. Поремећај говора одражава поремећаје мишљења. Стање свести флуктуира од стања летаргије до стања са повишеним степеном будности. Клиничком сликом доминирају видне илузије и халуцинације са реверзијом циклуса будности и спавања.
Два главна типа делиријума су хиперактивни и хипоактивни.

Иако је делиријум неуролошки поремећај, етиолошки фактори углавном немају везе са централним нервним системом. Готово по правилу се код једне особе ради о упоредном дејсту више преципитирајућих фактора.
Од етиолошких фактора издвајамо:
- Старије животне доби, когнитивни поремећаји.
- Метаболички поремећаји.
- Хронична обољења.
- Потхрањеност.
- Узимање већег броја лекова, злоупотреба лекова.
- Инфекције
- Хируршке интервенције и др.

ЛЕЧЕЊЕ: У делиријуму примарно треба лечити основно обољење које га је изазвало и отклонити могуће допунске преципитирајуће факторе. Фармаколишки приступ збрињавања делирантних болесника се уопштено заснива на примени малих доза лекова, регулацији циклуса будности и спавања, рехидратационој, примени витамина. Када понашање болесника у делиријуму доводи у опасност сопствени али и животе људи из непосредне околине, класично се примењују лекови из групе атипичних неуролептика, те поједини лекови из групе неуролептика.

Текст на основу извора уредио др Јован Костић, лекар на специјализацији, Служба неурологије, ОБ Панчево

Извори: Неурологија, уредник Проф. др Владимир Костић, Београд, 2009. Године

датум: 26.7.2024.