ХИПОТИРЕОИДИЗАМ

Хипотиреоидизам је стање недовољне производње и дејства тиреоидних хормона. Чешће обољевају жене.

КЛИНИЧКА СЛИКА
Клинички се манифестује симптомима и знацима смањеног метаболизма и успореног рада ткива и органа. Најтипичнији знаци су оток лица, стопала и шака, сува кожа, ломљиви нокти и коса, успорен срчани рад, промуклост, отежан говор, успорено пражњење црева, мишићни грчеви, психичка и вербална успореност, депресија, поремећај менструалног циклуса, инфертилитет.

ДИЈАГНОСТИКА
Дијагноза се поставља на основу лабораторијских анализа, региструју се:
1. снижене вредности Т4 или fT4.
2. вредности TSH могу бити
а) повишене код примарног хипотиреоидизма (поремећај рада штитасте жлезде)
б) снижене или неадекватно нормалне код секундарног хипотиреоидизма (болести хипофизе и хипоталамуса)

*Супклинички хипотиреоидизам- клиничка слика је одсутна, неспецифична или благо испољена. Базира се на лабораторијској потврди повишеног TSH и нормалних вредности Т4 или fT4. Лечење тироксином се спроводи само код трудница, деце, пре асистиране репродукције и ако је TSH виши од 10 mlU/L

*Mикседемска кома је најтежи облик испољавања хипотиреоидизма. Карактерише се поремећајем стања свести, падом телесне температуре, успореним радом срца, сниженим крвним притиском, отоком лица, стопала и шака, ниским нивоом натријума. Данас се ретко виђа због рутинског одређивања тиреоидних хормона и TSH у општој популацији.

ЛЕЧЕЊЕ
Хипотиреоидизам се лечи надокнадом тиреоидних хормона у форми пероралног синтетског тироксина, а у врло ретким случајевима комбинацијом тироксина и тријодтиронина.
Препарат се узима орално са водом, ујутру 30 минута пре узимања хране, напитака и других лекова. До постизања нормализације TSH, лабораторијске контроле се раде на 6-8 недеља, а касније на 6-12 месеци.

Текст на основу извора уредила др Тања Савичић, специјализант Интерне медицине
Извори:
Петар М. Сеферовић, Небојша Лалић, Драган Мицић, Интерна медицина. Медицински факултет Универзитета у Београду 2021.
Трбојевић Б., Жарковић М., Артико В., Белеслин Б., Ћирић Ј., Ћирић С. и сарадници Национални водич добре клиничке праксе за поремећај рада штитасте жлезде. Министарство здравља Републике Србије, Београд 2011.

датум: 26.7.2024.