Повезаност хомоцистеина и атеросклерозе

Бројне научне теорије, као и експерименталне и клиничке студије покушавају да објасне настанак и развој атеросклерозе, чије најчешће последице, а то су коронарна болест и церебрални инфаркт, представљају водеће узроке морталитета широм света.

Хомоцистеин је амино-киселина која представља главни метаболит метионина. Његова хемијска структура позната је већ 90 година, а биолошке улоге се и даље истражују. У нормалним условима, хомоцистеин се налази у плазми у концентрацији 5 - 9 µмол/л. Када се попуне ћелијски капацитети за хомоцистеин, он се транспортује у екстрацелуларни простор, до нормализације интрацелуларног нивоа. Уколико ћелија није у стању да обезбеди потребне нивое хомоцистеина, хомоцистеин се нагомилава у крви и настаје хиперхомоцистеинемија.

Утврђено је да многи фактори, као што су урођени недостатак ензима, узраст, пол, неодговарајућа исхрана (недостатак посебно витамина Б групе) повећавају ниво хомоцистеина у крви. Такође, ослабљена функција бубрега, дијабетес, хипертиреоза, као и многи лекови, могу утицати на хомоцистеинемију.

Повећана концентрација хомоцистеина у крви убрзава процес атеросклерозе помоћу неколико различитих механизама и представља независан фактор ризика за појаву кардиоваскуларних болести и нежељених церебралних догађаја.
Преваленција хиперхомоцистеинемије процењена је на 5% у општој популацији и 13 - 47% међу пацијентима са симптоматском атеросклеротском васкуларном болешћу.
Из наведених разлога треба пратити ниво хомоцистеина у крви и спроводити корективне мере које укључују довољан унос фолне киселине, витамина Б12 и Б6, у дозама које зависе од нивоа хомоцистеина наташте и након теста оптерећења метионином.

Имајући у виду тенденцију даљег пораста преваленције атеросклерозе и њених компликација у наредним декадама, неопходно је предузимање превентивних мера за сузбијање и других фактора ризика на које се може утицати (неодговарајућа исхрана богата угљеним хидратима и засићеним масним киселинама, гојазност, пушење, седентарни начин живота и физичка неактивност).

Текст на основу изора уредила др Мирјана Карличић, лекар интерног одељења

Извори:
1. Значај превенције хиперхомоцистеинемије као фактора ризика за кардиоваскуларне болести; Миладиновић Бојанаа ОРЦИД, Живковић Владанаб, Китић Душанкаа ОРЦИД, Николић Мајац, Acta Facultatis Medicae Naissensis, 2023, vol. 40, br. 1, str. 13-21
датум: 8.7.2024.